Pričamo petkom: Kad se prijateljstva gase

10:30 AM



Evo već nekoliko meseci u nazad gledam šta mi se dešava u životu. Vidim sebe kako mesecima u nazad stojim razjapljenih usta od neverice zbog onog što vidim pred sobom. Gledam kako se veliki broj mojih ''prijateljstava'' gasi, vene i nestaje. Ljudi otkrivaju svoja prava lica tako velikom brzinom u poslednji 5 meseci da ne mogu da se dozovem pameti. Do pre par meseci mogla sam ''ruku u vatru'' da stavim za bar 10 prijatelja. Bila sam spremna da im pomognem i pružim sve od sebe u bilo kojoj situaciji. Taj broj ljud se munjevitom brzinom smanjio da ne mogu sve da ih poredjam ni na prste jedne ruke. Da li sam ja živela u nekoj zabludi mesecima i godinama ili su oni loši ljudi ne bih mogla da procenim. znam samo da nestaju, isparavaju kao kapi letnje kiše, odmah kako grane sunce.

S vremena na vreme, logičnim redosledom mojih misli, padne mi na pamet da možda nije problem u meni? Pomislim da sam im loš prijatelj pa beže glavom bez obzira kad im se pred očima prikaže ta činjenica. Stavim prst na čelo i razmislim šta sam radila za te ljude i šta su ti ljudi radili za mene tokom našeg poznanstva. Ponekad čak i zapišem, čisto da imam bolju sliku. Sve saberem i oduzmem, podelim i pomnožim i shvatim da su  me svi redom, jedan za drugim, izdali.



Kako sam to sebi dopustila ne bih znala da objasnim rečima. Shvatam da su me svi oni ''napuštali'' (sa svima komuniciram a svi znamo da to više nije to) okrivljujući mene za raspad sistema. Svi oni svoje prste u mene jednu. Ređam na papir za šta me je ko od njih optužio... i počinjem da analiziram, puštam svoju iskrenost da me ošamari za sve ono što je bilo istinito i tačno na papiru. Ne bride obrazi. Sve što su mi zamerili i zašta su me optužili nisam počinila. Ni delić ičega. Uglavnom su to klasične pokačice (da sam rekla tajnu a nisam, da sam počinila što nisam, što sam ponudila pomoć kad im nije potrebna pomoć i sve mogu sami, da ih iskorišćavam a ja sam ta koja je iskorišćavana i slično). Bilo je i onih koje sam sama rešila da postepeno uklonim iz svog života kad su me razočarali svojim postupcima, delima, lažima i pravljenjem budale od mene.




Sve u svemu, spala knjiga na tri slova. I to ona slova koja su prva ''napisana u knjizi''. Izgleda da je skoro sve što mi je ušlo u život ''kao prijatelj i drug'' poslednjih par godina bila takva obmana i bajka da će mi još toliko trebati da se opasuljim. Ja sam druželjubiva osoba i jako se brzo vežem za ljude. Mislim da su svi ljudi dobri i da cene ljubav, prijateljstvo, iskrenost i spremnost na žrtvu. Oh, no. Ako naletite na jednu takvu osobu u svom životu zahvalite svemiru što ste se sreli. Sledeća takva će da vam naidje kao Halejeva kometa za 75 godina. :)

Verujem da ste shvatili šaljivost poslednje napisane rečenice. Nastavljam da verujem u ljude, bez obzira na sve. Ali sa oprezom. Više nikom neću pružiti celu sebe jer ne želim da prolazim kroz isti pakao previše puta tokom ovog predivnog života koji mi je dat. Što bi rekla Samanta ''Volim ja tebe Ričarde, ali sebe volim više.''





Moja pitanja za vas:

1. Da li vas je nekad izdala osoba za koju ste verovali da vam je bila pravi prijatelj?
2. Da li ste ikada osetili da ste vi nekome više prijatelj nego on vama?







You Might Also Like

17 коментара

  1. Ja mislim da je moja najveća mana što sam naivna i što se vrlo lako vezujem za ljude, kao i ti. 'Prijatelji' su takvi. Retko kada nađeš osobu koja te stvarno nikada neće izdati. Verovala sam mnogim ljudima koji su govorili da su mi 'prijatelji' i opekla sam se, a onda sam shvatila da je moj jedini najbolji prijatelj moja majka i da me ona nikada neće izdati ili povrediti kao neko drugi.

    Teodora's small world

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slažem se. Isto mislim. Majka pa svi ostali <3

      Delete
  2. Mislim da je nesto najgore sto mi se ikada desilo sklapanje nekih prijateljstva. Do 4. razreda sam imala BFF i jos uvek smo, posto su nas razdvajali u 5. razredu u 2 odeljenja, nju su namerno ubacili samnom jer svi znaju da smo najbolje drugarice, čak je i učiteljica to znala i ''poštovala'' (uvek me je ubacivala sa njom i slicno). Kada smo posli u 5. razred, malo manje sam pocela da se druzim sa njom, ali je svakako nisam zapostavila. Njoj je bilo krivo što se ja družim sa ostalima i ne posvećujem njoj toliko vremena pa je počela da me ogovara kod njih (da se ja prema njoj ophodim kao prema slugi, da joj samo naredjujem, da sam slagala sve sto smo pricale, da se samo hvalim i da ne volim ostale). Okej, ja shvatam sta sam pogresila ali zar nije mogla da mi prizna da me je ogovarala vec ja to moram da posle par meseci cujem od druge devojcice (i pre su mi rekli da me je odovarala, ali je ona rekla da nije i ponasala se normalno). Sada se druzim sa njom, ali to nije vise to i mislim da nikada i nece ponovo biti. Priznajem, i sada se isto ponasam prema ostalima koji su mi onda okrenuli ledja, ali to nije dugo vremena bilo to. Njima sam na neki način ''oprostila'' i ako je to bio prvi put da me je neko toliko povredio da nisam imala volje za životom, ali vreme sve leči. Ne znam da li cu ikada imati odlicne odnose sa njom jer se uvek toga prisetim. Sada sam sa celim razredom u odlicnim odnosima, sa par njih sam BFF i stvarno iz obožavm, ne znam šta bih bez njih radila. Možda je to i bilo potrebno, da bih otkrila ko mi je zapravo pravi prijatelj. :)

    Ne sekiraj se, to verovatno nije ni prvi ni poslednji pravi prijatelj na koga ćeš naići. Ti si divna i sigurna sam da ćeš ih imati još mnogooo. ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ahh... Očigledno si ti njoj bila bolji prijatelj. Važno je da čovek krene dalje i da ne prestane da veruje u druge ljude ali uvek treba biti oprezan.

      Hvalaaa tiii, isto mislim za tebe <3

      Delete
  3. Prvo, moram te pohvaliti. Ja sam se učlanila u tvoj blog čim sam videla adresu na Instagramu. Ja sam jedna od onih koji tako bezveze nađu neki blog, dopadne im se, ali zaborave da se učlane, pa ne mogu da se sete ni imena ni adrese bloga... Međutim, ja nisam informisana uopšte, ja tako čitam ne znam, Top 5 Instagram profila, i vidim, svi pominju Andrijanu (tj. tebe) a ja lenština, pa ni ne klikćem na linkove, mada, čim sam te potražila na Instagramu zaljubila sam se u tvoje slike! Onda sam otišla i na blog i zaista sam imala šta da vidim. Mnogo mi se dopada tvoj blog! A sad, na temu posta... Pa, vidi, nisi ti kriva. Da su ti ljudi vredni i da je vaše ‚‚prijateljstvo'' bilo pravo oni te ne bi optuživali, samo bi ti ukazali na moguće greške koje si namerno ili nenamerno napravila. Da je njima to bilo bitno, da im je to ‚‚prijateljstvo'' značilo, ne bi ga tek tako prekinuli. Jedina osoba za koju sam verovala da mi je najbolja drugarica me je samo ostavila, okrenula mi leđa, počela je da me ogovara, čak je za mene jednom rekla da je ‚‚smaram'' (reče ona što ceo dan priča SAMO o školi i tera me da joj pišem sastave...). Ja sam pokušavala sve to da ispravim a nju je bilo baš briga, ona je mislila da ja njoj dugujem kada joj se izjadam u vezi nečega. I da, ja sam to ‚‚prijateljstvo jedne strane'' osetila više puta, nekoliko puta sam i prekidala neke bliže odnose sa ‚‚prijateljima'' baš iz tog razloga. Ima onih koji osećaju potrebu da te iskoriste, ali ne osećaju potrebu da se zahvale, ili, kada pokušaš da se izjadaš oni te posle ucenjuju kao da su bog zna šta uradili, kao da je trebalo da im platiš za slušanje... U svakom slučaju, divan post, mislim da si potpuno u pravu u vezi svega što si napisala.

    I da, prijatelj može biti svako, neko ko je mnogo mlađi od tebe, ali i neko mnogo stariji (eto, ja imam takvog prijatelja takođe, i to mnoogo starijeg ☺), može ti prijatelj biti bilo ko ko obraća pažnju na tebe i ne traži ništa zauzvrat, ume da te sasluša, ko ti vrati osmeh na lice, tako da, ko god je takav prema tebi otkako ga poznaješ veruj mu i smatraj ga prijateljem, ja te kvalitete nisam ni gledala nego sam tražila prijatelja ‚‚svojih godina''

    allKatie - pogledaj moj blog ako želiš ☺

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti na divniiim rečima koje si mi uputila <3
      I mene bi uvredilo da mi neko kaže da ga smaram, nekako to bi učinilo da se osetim neinteligentnom i bezvrednom a ako bi mi neki prijatelj to rekao...završili bi smo svakako. Treba se kloniti takvih ljudi koji ti ne čine krupne stvari već te režu natenane.

      p.s. presladak ti je blog <3

      Delete
  4. Ja sam neko ko misli da je praštanje najveća ljudska vrlina. Često mi se dešavalo da se posvađam sa prijateljima, da me naljute, da me ispale onda kada su mi najpotrebniji, međutim nekako na kraju uvek ponovo ostanemo zajdno i uvek dođe do onog prijateljskog pomirenja. Mada, verujem da je to tako pre svega zato što sam okružena zaista jako, jako malim brojem pravih prijatelja i bukvalno bih za samo jednu osobu moglka reći da mi je pravi prijatelj. Nekako, svi ostali su druga priča, osobe sa kojima ne mogu da imam ono što imam sa svojom drugaricom. sa njom mogu da delim dva mililtra vodde i uvek će biti dovoljno za obe, dok pored nekih drugih ne bih mogla da se napijem ni pored deset litara. Ipak, mislim da je naše prijateljstvo ojačalo upravo zato što smo se negde prošle godine dobrano posvađale i bile us vađi dobra 2/3 meseca. Ali, mislim da je prijateljstvo još jače kada uspemo da prebrodimo nešto kao što je takav veliki jaz koji je bio nastao među nama.
    Predivno napisano, draga!

    In my heart

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slažem se sa tobom. Ali kako sazrevaš počinješ da shvataš da je prijateljstvo mnogo veća stvar od ''idemo u razred, super se družimo, sedimo zajedno, ne razdvajamo se, imamo iste prijatelje i iste muke i sreće''...Kad prođe škola i fakultet i kad svi krenu da žive svoje živote i da nose svoje probleme onda već polako počneš da biraš jako pažljivo. Ja sam u godinama kada prelazim sa tih školskih druženja na ''prijatelj za zauvek'' i veliki broj ljudi tu otpadne. Razočarenja su normalna stvar i guram napred.

      Divno je što ste se pomirile i prebrodlile problem. To znači da se volite a kad nekog voliš to ne može da bude kratkog veka. :)

      Hvala ti <3

      Delete
  5. Prošla sam kroz to više puta.Kad sve saberem, mislim da imam samo jednog potpuno iskrenog prijatelja. P.S.Knjiga je odlična! Jedna od mojih omiljenih.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Čitam je polako, ooogromna je ali vredi :)

      Delete
  6. Divan post, draga! Ja nikad ne bih umjela sve ovako fino da kažem u ovako malo teksta, već bih se raspisala i ne bih znala gdje mi je kraj. Što se tiče tvojih pitanja:

    1. Da li vas je nekad izdala osoba za koju ste verovali da vam je bila pravi prijatelj?
    - Više puta mi se to dogodilo, nažalost.

    2. Da li ste ikada osetili da ste vi nekome više prijatelj nego on vama?
    - To osjećam stalno i jednostavno, to je tako.. Ne znam kako bih to tačno definisala.

    Užasno je to što je danas sve manje i manje onih pravih prijatelja kojim možeš vjerovati. To ja često spominjem. Jako sam zbunjana zbog toga u posljednje vrijeme. Imam 13 godina, što znači - vrlo malo iskustva da bih išta pričala ili znala.

    innisall.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno. <3

      Svaki put kada udjem na tvoj blog i kada sa strane ugledam onaj tekst gde piše da imaš 13 godina ja se sva naježim i zabezeknem od čuda koliko si inteligentna, divna, kreativna a tako mlada. Ja sam starija od tebe skoro 10 godina a pričam sa tobom kao da smo generacija. Bravo Amina, sjajna si! <3

      Delete
  7. jaoo, u zadnje vrijeme mi se samo ovo vrti po glavi.. Toliko je dvoličnih ljudi ovih dana da mi je jednostavno muka od toga. Ja se isto lako vežem za ljude, i uvijek to iznova radim, iako sam se već sto puta na te ljude opekla. Hvala ti za ovaj post, shvatam da nisam sama...

    andjelavlaovic.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. O dakako nisi sama. Mnogi smo u istoj situaciji, valjda se to zove život.

      Delete
  8. Koliko ja samo volim ovu tvoju rubriku, to prosto nije normalno. Mnogo mi je drago da si pisala i na ovu temu. :)

    1. Da li vas je nekad izdala osoba za koju ste verovali da vam je bila pravi prijatelj?
    - Nažalost, ta osoba me je izdala nekoliko puta do sada. Mada ja to nikad nisam htela da priznam sve do skoro. Shvatila sam da mi takav "pravi" prijatelj ne treba u životu i jednostavno sam stavila tačku na to prijateljstvo.

    2. Da li ste ikada osetili da ste vi nekome više prijatelj nego on vama?
    - Jesam i žao mi je što ranije nisam shvatila da se ja ipak više dajem u tom prijateljstvu nego dotična osoba.

    Kliknite na ovaj link, puno mi znači ► http://goo.gl/MnIkkg ◄ ! Hvala unapred!
    Novi OUTFIT post ---> *OVDE* ! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Micka <3

      Nemoj samo da ti bude žao što si davala sve od sebe. Ti si bila čovek i u ovoj situaciji samo to treba da ti bude važno. <3

      Delete
  9. Jaoj draga Andrijana, tacno znam o cemu pricas. Pisala sam nedavno o tome na blogu. I meni se u poslednjih par meseci desilo da mi 'najbolji prijatelji' jednostavno nestanu. Mislim, tu su oni jos uvek, kao sve je isto kao pre, sve super, ali se vidi da to nije to. I ja se kao i ti, zapitam skoro svakodnevno da nisam mozda ja za sve kriva, da nije problem u meni, ali onda dodjem do istog zakljucka kao i ti. Ocigledno sam davala i ocekivala previse od ljudi za koje bih zivot dala, a oni za mene apsolutno nista.

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ReplyDelete

Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)